Standardizovana OBD II dijagnostika, kao i evropska verzija EOBD, ima 10 načina za pozivanje informacija iz računara vozila. To su tzv. modovi. Oni predstavljaju funkcije kojima se isčitavaju pojedine informacije iz memorije računara, adresiraju i prate u realnom vremenu određeni parametri i funkcije koje omogućavaju upravljanje pojedinim izvršnim elementima u vozilu. Od 2001.godine - pristupilo se detaljnijoj standardizaciji ovakvog načina očitavanja podataka u automobilima jer je do tada svaki proizvođač imao svoj dijagnostički uređaj, sto je nezavisnim serviserima automobila otežavalo rad. Taj posao ni do danas nije završen, pa tako možemo da da se u praksi susretnemo sa vozilima na kojima nije moguće izvršiti OBD dijagnostiku iako je u njima ugrađen standardizovan OBD 16-pinski konektor, niti se svi modovi mogu izvršiti.
Pri pokretanju OBD dijagnostike prvo možemo da očitamo status OBD, gde možemo da vidimo da li su određeni monitori/nadzori sistema uključeni. Zatim možemo da pokrenemo pretragu sistema gde dolazimo do informacija koji se sve sistemi nalaze u vozilu i da li ih je dijagnostički skener prepoznao. Dalje imamo izbor dijagnostike pojedinih segmenata sistema prema modovima.
MOD 1
U ovom modu se pozivaju vrednosti pojedinih senzora i drugih elemenata kao što su broj obrtaja motora, brzina vozila, temperatura rashladne tečnosti motora/vazduha, lambda senzori i stanje smeše, prekidači, itd. Kodovi koji služe za pozivanje pojedinih podataka nazivaju se i PID-ovi (Parameter Identifier), koji se koriste kao dijagnostički podaci.
U ovom modu se mogu videti i statusi sistema koji su pod stalnim nadzorom i koji treba uvek da imaju status „ready“ – ovaj oblik je u stvari READINESS kôd (I/M) koji nadzire: sistem goriva, pojavu izostanka paljenja (misfire) i navedene stvarne vrednosti senzora i drugih komponenata i stanja sistema.
MOD 2
Ovde se pozivaju tzv. „freeze frame“ podaci tj. podaci o senzorima koji su memorisani kada je EKM prvi put uočio grešku koja je nastala. Naravno, nemaju sva vozila isti odziv – podaci zavise od toga šta je proizvođač programirao da se „zamrzne“.
MOD 3
Ovaj mod očitava memorisane i potvrđene greške koje su standardizovane za sva vozila po kategorijama: P,C,B i U.
MOD 4
U modu 4 se brišu memorisane greške - kako stalne/potvrđene tako i povremene koje još nisu potvrđene („pending“, koje se očitavaju u modu 7). Ovim postupkom se gasi MIL lampica ukoliko je kvar otklonjen. Brisanje greške je moguće samo ako se prethodno očita memorija grešaka u Modu 3 i 7 (kod nekih i u Modu 10 odnosno A, ali on nije tako programiran). Postupak brisanja grešaka pre otklanjanja kvara se preporučuje ako se pre pristupanja popravkama pregleda i otkloni sve što bi moglo da utiče na pojavu grešaka (mehanički kvarovi, loš akumulator i slabo punjenje, filteri, tečnosti, vodovi itd. ili ako greške nisu brisane posle ranijih servisiranja) a grešaka u memoriji ima mnogo. Tako je moguće da se neke greške ne pojave pri test vožnji. Postupkom eliminacije mogućih uzroka veće su šanse da se kvar detektuje.
MOD 5
Ovde se pozivaju rezultati samodijagnoze lambda senzora odnosno senzora kiseonika i uglavnom se pojavljivao kod benzinskih motora. Prikazuju se sve relevantne vrednosti – amplitude (min/max), broj prelaza od siromašne ka bogatoj smeši i obrnuto u sekundi, prosečne vrednosti max i min… Ovaj mod se kod mrežnih sistema sa CAN BUS više ne koristi vec se ove vrednosti očitavaju u Modu 6.
MOD 6
U ovom modu se pozivaju rezultati samodijagnoze onih sistema koji se ne nadziru konstanto – status lambda senzora i grejača, katalizatora, EVAP, EGR, sistema sekundarnog vazduha, klime. Ovo je u stvari READINESS (spremnost) monitor (kao u Modu 1), koji izveštava da li su navedeni sistemi „pregledani“ i kakav je njihov status – complete ili not complete (tj. pregledan ili ne), ready ili not ready (tj. spreman ili ne).
MOD 7
Kao što je već pomenuto u Modu 7 se pozivaju greške koje još nisu potvrđene odnosno nisu stalne, pa se tako ove vrste grešaka mogu i same izbrisati posle određenog broja voznih ciklusa u kojima greška nije detektovana.
MOD 8
Preko ovog moda je moguće pokrenuti odnosno testirati rad pojedinih izvršnih elemenata/aktuatora: relej pumpe za gorivo, klima uređaja, ventile EGR, EVAP, za prekopčavanje usisnog voda, brizgače, servo-motore itd. Međutim, ovaj mod se retko može aktivirati kod evropskih vozila.
MOD 9
Identifikacione vrednosti za vozilo se pozivaju u Modu 9: VIN (identifikacioni broj vozila), zatim kalibracije, softvera, mreže i ostale koje je proizvođač programirao, kao i da li je vozilo sertifikovano za OBD.
MOD 10 (ili Mod A)
Ovaj mod prikazuje greške kodirane kao i greške u Modu 3 i 7, s tom razlikom sto ne može da se izbriše iz Moda 4, već se brišu same ukoliko se greška ne pojavljuje/detektuje tokom izvesnog broja voznih ciklusa, koji moraju zadovoljiti određene kriterijume.
Izvor: automehatronika.wordpress.com
