PID (Parameter identifier) su nizovi podataka kojima se pristupa u računaru vozila preko dijagnostičkog uređaja, a uključuju:

Status OBD II sistema – stanje svih sistema koji se stalno ili povremeno nadziru. Daje informaciju da li je pojedini sistem Ready (spreman) ili Complete (potpun), ili nije – Not Ready ili Incomplete. Takođe, daje informaciju da li je neki monitor podržan, odnosno da li softver vozila ima funkciju provere pojedinog sistema ili ne (obično sa + da ima, – da nema). Sledeći prikazi mogu da se pojave u zavisnosti od softvera:

RDY – ready (test sistema je zavrsen)

NO – not ready (test sistema nije izvršen)

N/A – not available  (vozilo ne podrzava test)

NR – no response (bez odziva – ili nije dat kontakt, ili je isključen za vreme očitavanja readiness statusa pa opet uključen, ili vozilo koristi drugaciji protokol, ili je potreban specifičan vozni ciklus) Stvarne vrednosti su podaci sa senzora koji se prikazuju u realnom vremenu, bilo da su u obliku osnovnih fizičkih veličina (napon, temperatura, vreme, podpritisak) ili izvedenih (broj obrtaja, protok, apsolutni pritisak,  odnos vazduha/goriva u smesi, korekcija…) Status prekidača ili uređaja odnosi se na komponente koje se uključuju na zahtev vozača (prekidač kočnice, kvačila, kontrola krstarenja, proklizavanja, dinamičke stablinosti vozila, klime…) Korekcije koje sistem izvrsi kako bi se postiglo optimalno vreme ubrizgavanja prema trenutnom stanju rada motora (aditivne, multiplikativne – privremene i usvojene); merne vrednosti rada lambda sonde, vreme ubrizgavanja. PID- ovi pružaju vredne informacije pri proveri funkcije ili statusa senzora, strujnih kola i prekidača u sistemu upravljanja radom motora.

Praktičan primer: ako je MIL lampica uključena i prilikom očitavanja memorije grešaka dobijete kôd nekog senzora mozete da pozovete, PID tog senzora kako bi videli kakve vrednosti šalje EKM-u. Takođe,  treba pozvati i PID-ove drugih senzora koji su u vezi sa radom senzora za koji EKM javlja da je neispravan i videti sta oni pokazuju. Npr. ako  dodajete gas, napon senzora prigušnog leptira postepeno raste, kao i broj obrtaja a vrednosti koje šalje MAP senzor (pritisak i napon) opadaju. Upoređenje PID-ova razlicitih senzora u velikoj meri mogu dati smer u kom treba tražiti kvar. Najbolji način je kada se još izvrši direktno merenje na senzoru ili instalaciji pomoću multimetra (voltmetrom) a još bolje kad se mogu pratiti i oblici naponskog signala pomoću osciloskopa.

Status i Readiness monitori

OBD II sistem ima nekoliko sistema koji se stalno ili povremeno nadziru:

Fuel System 1 Status (status sistema goriva 1)

Fuel System 2 Status (status sistema goriva 2)

Secondary Air Status  (status sistema sekundarnog vazduha)

Auxiliary Input Status (status pomocnih ulaznih signala)

Misfire Monitor Status (status nadzora izostanka paljenja)

Fuel System Status (status sistema goriva)

Comprehensive Component Monitoring Status (status nadzora svih komponenti - relevantnih za formiranje smese)

Catalyst Monitoring Status (status nadzora katalizatora)

Heated Catalyst Monitoring Status (status nadzora grejanja katalizatora)

Evaporative System Monitoring Status (status sistema nadzora odzracivanja/regeneracije benzinskih para)

Secondary Air System Monitoring Status (status nadzora sistema sekundarnog vazduha)

A/C System Refrigerant Monitoring Status (status nadzora rashladnog fluida u sistemu klime)

Oxygen Sensor Monitoring Status (status nadzora rada lambda sonde)

Oxygen Sensor Heater Monitoring Status (status nadzora grejača lambda sonde)

EGR System Monitoring Status (sistem nadzora recirkulacije izduvnih gasova)

ECU Oxygen Sensor Test Results (rezultati testa lambda sonde)

Pod stalnim nadzorom su sistem goriva, izostanak paljenja i sve komponente relevantne za formiranje smese. Testiranje i procena rada sistema koji su pod stalnim nadzorom EKM-a je kontinuirano tokom rada motora, dok je za sisteme koji nisu pod stalnim nadzorom potrebno zadovoljiti određene uslove kako bi se testovi mogli pokrenuti i izvršiti u potpunosti. To se postiže tzv. odgovarajućim voznim ciklusima (generic drive cycles) koji se razlikuju po proizvođačima- mada je kod većine dovoljno voziti dva ciklusa počevši od hladnog starta sa određenim periodom zagrevanja, ubrzavanja krstarenja i kočenja motorom. Za vozila od 2001.god. dozvoljeno je da samo jedan sistem ne bude u statusu Ready (Complete).

Treba znati da se brisanjem grešaka iz Moda 4 brišu i svi status i readiness monitori, pa je potrebno ponovo obaviti vozni ciklus.

Uzroci „Not Ready“ statusa

Ako pri dijagnozi imamo prijavu da neki od sistema nije „spreman“ uzroci leže u sledećem:

Vozilo je nedavno bilo na popravci i izbrisane su sve greske i readiness statusi,

Akumulator je bio odspojen,

Softver računara u vozilu treba da se osveži,

Pojavila se potencijalna greška koja još nije potvrđena (ne uključuje se MIL lampica)

Genericki vozni ciklus

Vozni ciklusi se često razlikuju u zavisnosti od proizvođača (Ford, GM, BMW,…). U daljem tekstu je dat jedan primer univerzalnog ciklusa koji može da posluži da se readiness statusi resetuju i generisu novi.

OBD II cikus počinje hladnim startom (temperatura rashladne tečnosti ispod 50°C, a razlika između temperatura rashladne tečnosti i vazduha u usisnoj grani oko 11°C)

Kontakt ne sme da bude prethodno uključen (jer se u tom slucaju nece sprovesti dijagnoza rada grejaca lambda sonde)

Odmah po startovanju motora uključiti klimu i grejač zadnjeg stakla i ostaviti da motor radi na praznom hodu oko 2,5 minuta

Isključiti klimu i grejač zadnjeg stakla, lagano ubrzavati vozilo do oko 80 km/h i voziti konstantno oko 3 min.

Usporavati bez kočenja ili ubacivanja u nizi stepen prenosa do oko 30 km/h.

Ponovo ubrzavati do 80-90 km/h i voziti stalnom brzinom oko 5 minuta.

Usporavati bez kočenja dok vozilo skoro ne stane, pritisnuti kvacilo, izbaciti iz brzine i ugasiti motor.

Ovaj ciklus treba da se ponovi bar dva puta. Ako se statusi ne uključe treba proveriti da li postoji preporuka u tehnickoj dokumentaciji kako treba obaviti generički OBD II ciklus. Takođe, kod nekih vozila je potreban određen nivo goriva u rezervoaru, zbog potreba testa -  sistema odzracivanja/regeneracije benzinskih para.

Kod dizel motora readiness monitori povremeno nadziranih sistema su drugaciji:

NMHC Catalyst (rad katalizatora, efikasnost i druge funkcije)

NOx/SCR Aftertreatment (naknadna obrada izduvnih gasova,starenje katalizatora i dr. funkcije)

Boost Pressure (regulacija pritiska-rad turbine)

Exhaust Gas Sensor (efikasnost recirkulacije izduvnih gasova)

PM Filter (efikasnost rada, regeneracija  filtera čađi)

EGR and/or VVT System ( EGR i rad sistema promenljivog upravljanja ventilima)

Izvor: automehatronika.wordpress.com