Autostart Centrala, Ćirila i Metodija 45, Novi Sad +381 21 504 221, +381 21 504 223

Senzor apsolutnog pritiska u usisnoj grani MAP

MAP (Manifold Absolute Pressure) senzor je veoma važan senzor u vozilu jer prati i registruje opterećenje motora. Senzor daje signal koji je proporcionalan kolicini vakuuma u usisnoj cevi. Na osnovnu ovog podatka računar vozila vrši podešavanje vremena paljenja i ubrizgavanja.

U slučaju kada motor radi pod punim gasom, prigušni leptir je potpuno otvoren, tada vakuum opada, motor usisava više vazduha, sto zahteva i vise goriva da bi se održala ravnoteža smeše goriva i vazduha. Kada računar vozila registruje opterećenje putem signala sa MAP senzora, on obogaćuje smešu kako bi motor proizveo veću snagu dok istovremeno EKM lagano smanjuje (vraća) vreme paljenja da bi se izbeglo detonantno paljenje u cilindrima koje može proizvesti oštećenje motora. U ovim uslovima, vakuum je veoma nizak ili jednak nuli.

Kada se vozilo kreće konstantnom brzinom, kada nema velikog opterećenja, ili kada usporava, prigušni leptir nije potpuno otvoren i postoji određen vakuum u usisnoj grani. EKM osiromašuje smešu tj. smanjuje dotok goriva – vreme ubrizgavanja i pomera vreme paljenja unapred.

MAP senzor meri apsolutni pritisak u usisnoj grani odnosno razliku između atmosferskog i potpritiska u usisnoj grani. Atmosferski pritisak varira u zavisnosti od nadmorske visine i vremenskih uslova. Senzor registruje atmosferski pritisak u okviru primarne kalibracije (ukljucenje kontakta).

Prednosti senzora:
Manje košta ovakav način merenja opterećenja u odnosu na protokomere, brza detekcija pada pritiska usled oštećenja u usisnoj grani (ili izduvnoj) pa se brže i kompenzuje dodavanjem više goriva što je tzv. brza regulacija.
Signal senzora ulazi u kalkulaciju opterećenja zajedno sa senzorima broja obrtaja, prigušnog leptira, temperature i lambda senzorima. Poseban značaj ima u kontroli rada EGR sistema jer registruje promene u pritisku.

Fordov digitalni MAP senzor
Digitalni senzor daje signal u obliku učestalosti koja se menja prema režimu rada motora: kako vakuum opada tako raste učestalost signala. Dodatno kolo obezbeđuje napon amplitude od 5V.
Na praznom hodu ili prilikom usporavanja , vakuum je visok i izlazni signal može da padne do 100 Hz ili manje. Kad je prigusni leptir potpuno otvoren gotovo da i nema vakuuma u usisnoj cevi, a izlazni signal dostiže i 150 Hz pa i više. Na atmosferskom pritisku Fordov MAP senzor daje 159 Hz.

MAP senzor se sastoji od dve komore odvojene membranom. Jedna komora je na atmosferskom pritisku (referentni pritisak) a druga je spojena sa usisnom cevi pomoću gumenog creva ili je montirana direktno na unutrašnjost usisne cevi.

Elektronsko kolo osetljivo na promene pritiska u senzoru registruje kretanje membrane i proizvodi signal koji se menja proporcionalno promeni pritiska. To proizvodi analogni signal koji se obično kreće u rasponu od 1V do 5V.

Analogni senzor ima tri provodnika: masu, referentni signal od računara i povratni signal. Izlazni signal obično raste kada se leptir otvara i vakuum opadne. MAP senzor koji na praznom hodu daje 1 ili 2 V, pri potpuno otvorenom leptiru daje signal veličine 4.5 do 5V.
Izlazni napon se obično menja za 0.7 do 1V za svakih 12.5 mmHg.

Simptomi kvara MAP senzora

Sve što može da ometa senzor u detekciji promene pritiska odražava se na formiranje smeše vazduh/gorivo i utiče na vreme paljenja. Ovo uključuje problem u funkcionisanju samog senzora, greške u strujnom kolu senzora, oštećenje, zaprljanost ili loše zaptivanje u usisnoj cevi.

Tipični simptomi tokom vožnje koji mogu ukazivati na kvar na MAP senzoru su:
neravnomeran rad motora
otežan rad na praznom hodu
prebogata smeša, što može uzrokovati zaprljanje svećica
detonacija usled prevelikog ugla paljenja i siromašne smeše
gubitak snage i/ili potrošnje goriva usled premalog ugla paljenja i izrazito bogate smeše

Rupa u vakuumu ce smanjiti vrednost vakuuma sto ce MAP senzor detektovati kao porast opterećenja. Računar će to pokušati da kompenzuje obogacujući smeću i smanjenjem ugla paljenja; sto se loše odražava na potrošnju, performanse i zagađenje.
Senzor je osetljiv na benzinske pare koje mogu da se nakupe u usisnoj cevi ako je npr. sistem regeneracije benzinskih para u kvaru (ne dihtuje, ventil otvoren, kanister propušta ili prezasićen parama). To može ostetiti elektronski sklop senzora.

Provera MAP senzora

Višak vazduha
Prvo treba proveriti vakuum u usisnoj grani – priključke vakuumskog creva, senzora, prigušnog leptira, usisne cevi, filtera za vazduh… Ako je vakuum neuobičajeno mali to je siguran znak da postoji loše zaptivanje. Začepljenost katalizatora stvara povećan povratni pritisak što smanjuje vrednost vakuuma, kao i otvoren EGR ventil. Ovi uzroci posredno utiču na povećanje potrošnje goriva, jer nizak nivo vakuuma računaru znači da je povećano opterećenje motora.
Jedan od najsigurnijih načina da se provere dihtunzi je ubrizgavanje propana u usisnu cev dok motor radi. To će odmah pokazati gde postoji rupa.

Manjak vazduha
Loš filter za vazduh, začepljeno vakuum crevo ili neke druge prepreke vazduhu dovešće do osiromašenja smeše što ce se odraziti na vozljivost i usled uticaja na pomeranje vremena paljenja unazad dovešće u opasnost od javljanja detonantnog paljenja što može da ošteti motor.

Provera pomoću vakuum – pumpe
Vakuum – pumpu treba povezati na vakuum crevo – stvaranjem potpritiska, vakuum ne bi smeo da opada. Ukoliko postoji oštećenje pumpa će to -pokazati. Napuklo crevo zameniti, a začepljeno očistiti.
Ostale greške su vezane za signal što će upaliti MIL lampicu i generisati kod kvara.

Kodovi MAP senzora
Kodovi koji se generisu usled kvara na MAP senzoru su najcešće P0105 do P0109.

map_sensor_wire_diagram-2
Izvor: automehatronika.wordpress.com